Конференција за новинаре 27. фебруар 2007. године

У уводном излагању председница ФЖ ДС Крушевац, Весна Весковић, подсетила је присутне новинаре да је 25. фебруара 1990.године у Крушевцу обновљен рад Демократске странке, односно да је пре два дана навршено 17 година од формирања Општинског одбора ДС Крушевац и то као једног од првих одбора у Србији. «Почели смо са стотинак чланова», рекла је Весковићева и наставила: «Деведесетих година смо деловали као опозициона странка, од 2000-те до 2004-те године партиципирали смо у локалној власти, а у задњих три године смо, иако странка са највећим бројем одборника у локалној Скупштини, поново у опозицији». Током протеклих 17 година странка је напредовала и расла тако да данас у Крушевцу има скоро 4000 чланова који су циљ свог друштвеног и политичког опредељења и ангажмана препознали у програму Демократске странке.

У даљем току конференције новинари су обавештени о предстојећим непосредним изборима за органе Форума жена ДС Крушевац који су заказани за 25.03.2007.г. Новинарима је подељен Извештај о раду ФЖ за период 2005 – 2007 године као и детаљне информације о поступку кандидовања, изборном процесу и органима и функционеркама ФЖ који се бирају. Након тога, председница ФЖ ДС Крушевац је говорила о разлозима постојања ФЖ као организације у оквиру Демократске странке.

ЗАШТО ПОСТОЈИ ФОРУМ ЖЕНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Модерна, европска Србија је наш партијски програм; Србија у Европи је наша визија и наш завет. У Извештају Европске комисије из 1999.године стоји да је «оно што се у земљама чланицама Савета Европре највише променило у току протеклих 50 година јесте положај жена. То што се у Европи десило у области односа међу половима представља најрадикалнију трансформацију друштвених односа у историји човечанства. Људи у најбогатијим земљама данас углавном мисле да су питања у вези са једнакошћу међу половима решена, или их у најмању руку не сматрају за посебно проблематична.»
Да ли се сличан закључак може извести и када је у питању Србија?
За једно друштво се може рећи да је патријархално онда када у њему постоји подела рада према полу, односно постоје «традиционално женски послови» у породици и на тржишту рада; онда када се идентитет жене успоставља тек кроз односе са мушкарцем као оцем, супругом, сином или братом, а жена без те одређене везе одступа од уобичајених норми понашања; онда када су основне улоге жене кроз које се она остварује, показује и доказује – улоге мајке и супруге, без обзира на каријеру ван куће; једноставно онда када је у том друштву место жене у приватној сфери а јавна је препуштена мушкарцу. Ако се све ово има у виду, чини се да није случајно да су у српском језику речи дискриминација и неправда женског рода.
У Србији закони нису писани против жена. Ипак, они нису довољно сензибилни у односу на специфичне проблеме жена. Такође, између оног што је написано у закону и практичног остваривања права, пут је у многим случајевима за жене дуг и неизвестан. На том путу су многе препреке у виду предрасуда околине, личне необавештености и страхова саме жене, неажурних процедура и институција, патријархалних ставова и вредновања приватних и службених лица са којима се жена среће. Женска људска права се крше и кроз нечињење, неодговорност, лошу организацију, непоштовање прихваћених обавеза, занемаривање или игнорисање очигледних проблема. Познавање женских људских права и препознавање ситуација у којима се она крше је први корак ка активном учешћу у креирању позитивних промена које треба да нам омогуће напредак и излазак из дубоке привредне, социјалне и културне кризе.
Развој и напредак не могу бити родно неутрални - политика развоја која не узима у обзир специфичности, проблематику и ресурсе женског дела популације не може рачунати на успех.
Једнаке могућности за жене и мушкарце и њихов партнерски однос у вођењу послова друштва није женско питање, то је питање остварења људских права и услов је социјалне правде.
Иако је Србија у другој половини 20-ог века прошла интезивну модернизацију, што се евидентно одразило на ниво образованости жена и њихову професионалну структуру, садашњи политички тренутак, који сигурно не може да се назове краткотрајним јер траје већ дуже од 15 година, такав је да је тешко покренути значајнију дискусију о родним питањима на главној политичкој сцени.
Али, ДС је и на овом пољу покретач и предводник: ми убрзавамо догађаје, предлажемо решења и преузимамо одговорност. Зато данас и говоримо о женским људским правима као једној од тема којима ће се бавити будућа Влада у којој ће ДС имати водећу улогу. Ми смо, због сопствених «женских» ресурса, упориште ставова и идеја у области заштите женских људских права које ћемо спровести у друштвени живот Србије. За разлику од других политичких опција, ми демократе препознајемо специфичност женских права у корпусу људских права и, у складу са тим посебно се залажемо и програмским документима обезбеђујемо поштовање женских људских права у породици, права на женско здравље и репродуктивне и сексуалне слободе, право на заштиту од насиља, на економску независност и специфично женска права на раду, право на образовање, женска права у политичком и јавном животу, права расељених жена и избеглица, жена инвалида, и др. маргинализованих женских група. Од 2000-те до данас, у сваком донетом пропису или организованој друштвеној акцији који су се тицали побољшања положаја жена, демократе су имали водећу, активну улогу – учествовали смо у изради и доношењу Породичног закона, изменама Кривичног закона којима се санкционише насиље над женама, у радном законодавству смо инсистирали на антидискриминационим одредбама, увели смо квоте у изборне законе, радили смо на нацрту Закона о равноправности полова, потписивали петиције, помагали рад СОС телефона и оснивање сигурних женских кућа, учествовали у кампањама против трговине женама и јавно изражавали солидарност и прозивали за свако кршење женских људских права.

И наставићемо тако јер не дамо будућност незналицама, демагозима, популистима и варалицама који нам нуде митове и предрасуде, неправду и неравноправност. Европа има свој план, од нас се очекује акција.

За бољи живот свих нас, за бољи живот жена у Србији !

Крушевац 27. фебруар 2007. године