Конференција за медије 26. јун 2007. године

Поштована господо новинари,

Тема данашње конференције за штампу је решавање проблема депоније у Срњу.
Решавање овог проблема је у врху приоритета за наш град, а њиме се бави ЈКП заједно са општином односно са председником општине.

Хоћу да нагласим да желимо да наш град добије депонију као ефикасно и дугорочно решење и о томе смо више пута говорили.
Пројекти који се тичу највишег интереса града треба да буду потпуно јавни, договорени са грађанима консезусом и урађени по свим правилима.

Међутим од старта, од Програма рада ЈКП за 2006.годину у коме је планирано решење депоније - ствари су нејасне.
У Програму стоји да се планира реализација еколошког пројекта експлоатације биогаса на депонију у Срњу са задуживањем - кредитом од 2.350.000 еура.

Реаговали смо тада јер:

• регионална депонија има другачији пут решавања,
• биогас никада није тачно измерен нити коришћен и његова количина временом опада,
• коришћење гаса и санација депоније нису један већ два одвојена пројекта.

Ни презентација овог решења у Општини није имала све битне показатеље а није подељен ни материјал који би послужио за разматрање понуђеног решења.

И најзад, позив директорке ЈКП одборничким групама на презентацију и разговор о пројекту био је сасвим формалан.
Нисмо добили одговоре на битна питања.
До данас - све око овог пројекта је на неки начин скривено од очију јавности.
Како каже директорка - све негде пише - али није видљиво.

Нисмо видели :

• иницијално писмо о намерама,
• идејно решење,
• допуну идејног решења,
• идејни пројекат,
• главни пројекат,
• резултате мерења (ово посебно подвлачим),
• студију изводљивости (као најважнију у овом послу).

Данас не знамо зашто је цена 2.350.000 еура а не већа или мања, зашто су аустријска фирма и банка у послу а не нека друга.
Такође не знамо да ли је у питању регионална депонија или не као и да ли је у питању један пројекат како гласи уговор са аустријском банком - искоришћавање биогаса - или два - са санацијом депоније.
То су два различита посла и пројекта и један обавезно претходи другом тј санација претходи искоришћавању биогаса.
На ова питања нисмо добили одговоре.

Подвлачим да нисмо отишли на разговор да бисмо се договорили да се "кредит прогура на скупштини".
Једино што смо добили на увид јесте уговор са аустријском банком о кредиту као готову ствар.

Услови кредити делују финансијски повољно, али аустријска банка даје кредит аустријској фирми, а фирма допрема опррему у наш град.
Дакле то није новчани већ робни кредит и ми не знамо колико опрема стварно вреди јер нема понуде и тендера у вези са њом.
Међутим и када је кредит сасвим повољан то не значи много уколико је пројекат неодржив, на климавим ногама па се не добија очекивани резултат већ се прави губитак.

Наглашавам да је у оваквим пројектима важна пре свега струка и то струка која није политички профилисана.
Зато смо предлагали за сваки кључни пројекат у нашем граду стручну расправу у форми округлог стола (као за ГУП, развој града, фабрику воде итд) што није прихваћено.

Желим да опоменем директорку ЈКП и председника општине који предводе ово задуживање да потребна инвестиција око депоније не сме бити проиграна из личних интереса.
Све подсећа на искуство са француском фирмом Веолија и кредитом за фабрику воде.
Очекујем од директорке госпође Несторовић и председника општине да нас о свему детаљно информишу.

На крају завршићу питањем:
Ако је депонија проглашена за регионалну, онда је тек спорно улагање у њу јер држава има обавезу да улаже у такве пројекте као и градови који ће то користити.
Дакле, зашто држава не учествује већ се Крушевац задужује за регионалну депонију?

Проблем уклањања смећа у граду решен је само делимично путем формирања контролисаног сметлишта у Срњу. То сметлиште задовољава основне критеријуме заштите животне средине. У Србији их укупно има 6: Сомбор, Суботица, Зрењанин, Крушевац, Трстеник и Велико Градиште.

Међутим, савремена санитарна депонија није сметлиште.

Изрека еколошких покрета: „Ако нисмо део решења, онда смо део проблема.“

Сагледавању проблема уклањања отпада треба прићи интегрисано.

У новом, интегрисанијем индустријском екосистему потрошња енергије и сировина мора бити оптимизирана, а настајање отпада минимизирано. У оваквом систему отпад из једног производног процеса користи се као сировина у другом процесу.

Светски тренд управљања чврстим отпадом за почетак 21. века је следећи:

• искоришћење материјала из индустријског отпада,
• коришћење технологија које стварају мање отпада и интерно искоришћење отпадних продуката,
• третман отпада са искоришћењем енергије,
• коришћење биоразградивих делова органског отпада за производњу биогаса и компоста,
• одлагање отпада (углавном санитарно инертног) као допуна другим методама за одлагање нерециклабилних материјала и остатака насталих коришћењем других метода третмана отпада.

Значи, у једном оптималном циклусу, отпад се прикупља и поново користи у истом, или неком другом производном процесу.

Систем за управљање чврстим отпадом у урбаним срединама подразумева више подсистема:

1. Настанак чврстог отпада
2. Складиштење и прикупљање
3. Транспорт
4. Сепарација, третман и рециклажа (папир, пластика, шут, стакло...)
5. Одлагање

Данас, када је расположиви простор за формирање санитарних депонија у многим земљама значајно смањен, а у неким чак драстично, и када су трошкови одлагања вишеструко повећани, иницирани су бројни програми сортирања и рециклаже комуналног отпада. Тако су, на пример, Јапан, Шведска и Швајцарска формирали посебне центре за прикупљање истрошених батерија. Ове батерије садрже тешке метале, па зато чине компостирани комунални отпад неподобним за употребу у пољопривреди, а такође контаминирају димне гасове и пепео. Ефикасном инфраструктуром за прикупљање, сегрегацију и рециклирање различитих потрошачких отпадних материјала може се значајно повећати ефикасност индустријског екосистема. У Шведској се само механичким сортирањем почетна количина отпада сведе приближно на половину која је санитарно инертна и која се потом одлаже на санитарно одлагалиште.

Разлог више за успостављање такве инфраструктуре је и чињеница да се то може остварити практично бет икаквог негативног утицаја на животну средину у целини. С друге стране, имајући у виду све израженији недостатак простора за изградњу депонија комуналног и индустријског отпада, ускоро треба очекивати појаву истих економских подстицаја за смањење количине отпада за потрошаче какви се данас уводе за произвођаче.

Крушевац 26. јун 2007. године