Конференција за новинаре 25. новембар 2006. године

Поводом 25. новембра, Светског дана борбе против насиља над женама, у просторијама Демократске странке у Крушевцу одржана је конференција за новинаре на којој су говорили: Весна Весковић, чланица Председништва ФЖ ДС, и Бранимир Шошкић, потпредседник ОО ДС Крушевац.

Том приликом, Весна Весковић је рекла:
Форум жена ДС кроз своје активности афирмише питања везана за друштвени статус жена па је, ево, и ова конференција за новинаре данас уприличена поводом 25. новембра, Светског дана борбе против насиља над женама и то са симболичним почетком "у пет до дванаест".
Насиље над женама, било да полази из јавног или приватног живота, је комплексан и озбиљан друштвени проблем који Демократска странка препознаје и за који, у својим програмским документима и активностима, нуди и намеће решења.
Несигурност свих нас у периоду транзиције у коме се ово друштво налази је повезана са реалним погоршањем економске ситуације, али истовремено и са колапсом институционалног и вредносног система у нашој земљи крајем 20-ог века. Полазећи од чињенице да је породица основна ћелија друштва и да, нажалост, жена најчешће трпи насиље управо у породици и то од стране себи најближих, одлучили смо да данас говоримо баш о овом облику насиља над женама – ПОРОДИЧНОМ НАСИЉУ.

Насиље у друштву повезано са насиљем у породици

Статистика је јасно показала да је свеукупни пораст насиља у друштву директно повезан са порастом насиља у породици, а према подацима из 2003.г. у Србији 52% жена насиље трпи свакодневно, 75% њих је насиљу изложено дуго година, а преко 92% извршилаца кривичног дела породичног насиља су мушкарци. Практично, свака друга жена у Србији доживљава неки облик психичког насиља у породици, свака трећа је доживела физички напад, а свака четврта је изложена претњама насиљем.
Сигурно вам је познато да су у нашој земљи успостављени правни механизми за спречавање и сузбијање породичног насиља, али морам да истакнем да су решења из Кривичног и Породичног закона иницирана и креирана од стране министара, посланика у републичкој Скупштини и стручњака из редова Демократске странке. Тако данас имамо члан 194 (раније 118а) Кривичног закона РС по коме је насиље у породици, по први пут у Србији, третирано као злочин и ја користим ову прилику да јавност, путем ваших медија, упознам са одредбом тог члана Закона:

• Ко употребом силе и озбиљном претњом да ће напасти на живот или тело повређује или угрожава телесни или душевни интегритет члана породице, казниће се новчаном казном или затвором до три године.
• Ако се при извршешњу овог дела користи оружје или друго средство којим се тело или здравље могу тешко нарушити, прописана казна је затвор од 6 месеци до 5 година; уколико је наступила тешка телесна повреда или је дело извршено према малолетнику – казна је од 2 до 10 година затвора, а ако је наступила смрт члана породице - казна је затвор од најмање 10 година.

Ово практично значи, и то јесте велики помак, да државни органи - полиција, тужилаштва и судови, по службеној дужности, морају да се укључе у спречавање породичног насиља и кривично гоне насилнике.

Поред тога, захваљујући најпре залагању министарке у Влади др Зорана Ђинђића, госпође Гордане Матковић, Србија данас има један савремен Породични закон, којим се обезбеђује заштита права деце и жена, у коме је (у члану 197) јасно дефинисано породично насиље и којим је утврђен низ мера које суд може према насилнику да изрекне, као што су издавање налога за исељење, забрана приступа и забрана даљег узнемиравања, а утврђена је и новчана или затворска казна за прекршиоца изречених мера.

Насиље према женама није одраз патријархалне културе

Пре него изнесем податке о поступању органа власти у случајевима породичног насиља у крушевачкој општини, желим да поставим нека питања која се тичу бољег живота свих нас. Да ли је могуће живети боље ако људи око нас живе лоше? Ко може да буде срећан и да живи боље док затвара очи пред патњама људи око себе? Одговор Демократске странке на о ва питања је јасан, бољи живот за који се сви боримо је бољи живот свих нас.

Када говоримо о насиљу у породици јасно је је велика већина насилника мушког и физички јачег пола. Али ако смем да приметим, мушкараца који потврђује своју мушкост премлаћивањем жене једва да можемо назвати мушкарцем, као што и особу која злоставља дете тешко можемо назвати људским бићем.
Указивање на ове појаве обично врше женске организације попут Пешчаника или Форума жена ДС, али да би се стање поправило потребно је укључивање јачег пола. Насилници обично имају ниско мишљење о женама уопште, па и о ставовима њихових организација. Зато је важно да у мушкој заједници немају подршку за своје поступке. Да насилнику његови мушки пријатељи, кумови, рођаци кажу да је насиље над слабијима кукавичко понашање.
Насиље према женама није одраз патријархалне културе, ни те ни било које друге. Свако насиље је одраз некултуре и примитивизма, а насиље над слабијима је његов најгори и нажалост најчешћи вид.
Какво је стање у крушевачкој општини по овом питању делимично нам могу рећи и подаци о поднетим кривичним пријавама за дело насиље у породици у последње две године.

Кривичне пријаве у општини Крушевац за дело насиље у породици	Поднетих пријава	Одбачених јер није било основа за покретање поступка	Процесуирано (покренута истрага или подигнута оптужница)
2005.	36	13	23
Девет месеци 2006.	57	17	22 (за 18 се врши провера навода)

Закључак који можемо извести из ове мале статистике не треба да буде да се број случајева насиља у породици повећао, већ да се више жртава насиља обратило за помоћ државним органима. Ово је важна чињеница јер не можемо очекивати да се ова појава искорени из нашег друштва док жртве ћуте о својој судбини. Нажалост, не можемо рећи да број поднетих пријава одговара стварном броју случајева насиља у породици, јер је познато да се већина жртава из различитих разлога не обраћа за помоћ.
Пред сликама жена са подливима на лицу или трауматизване деце која су од све лепоте живота највише упознала само ужас, обично останемо без текста, а њихове приче се завршавају са три тачке које значе жнаставиће сеж. Уместо те три тачке које говоре о нашој немоћи, Демократска странка сматра да у начој општини можемо са мало добре воље учинити много како би се помогло угроженима.

1. Прва тачка је стварање СОС телефона при Центру за социјални рад.
   (Ова институција је постојала раније кроз невладин сектор, међутим њен значај и корисност, као и потреба за сталним финансирањем и стручним кадром који би у њој радио нас упућују да сматрамо да ова институција мора ући у састав рада Центра за социјални рад. Овако би се трајно решило питање постојања ове институције.)
2. Стварање Сигурне женске куће.
   (Локације за овакву установу већ постоје, и општина би без много средстава могла да реши овај проблем.)
3. Анимирање јавности и створање друштвене свести о неопходности осуде породичног и сваког другог насиља.
   Жртве морају да знају да нико нема право да их злоставља и да ће их држава узети у заштиту кад се нађу у таквој ситуацији и када затраже помоћ. Насилници такође треба да знају да њихови поступци неће проћи некажњено, и да тиме што су са неким засновали породицу нису добили ексклузивно право на злостављање њених чланова. Сви грађани, опет, треба да знају да тиме што се залажу за права неке непознате претучене жене, да се залажу да такву судбину сутра не доживи њихова сестра, ћерка или унука. Да је немогуће борити се за свој бољи живот без борбе за бољи живот људи који живе око вас.

На крају конференције Весна Весковић је истакла да су демократе активно радиле на успостављању наведеног правног темеља и стварању основних, институционалних услова да се на адекватан начин решава проблем породичног насиља, за разлику од појединих политичких опција у овој земљи које, чак и данас, негирају породично насиље као посебан друштвени проблем или га не сматрају посебно важним.

Међутим, за разлику од њих, ми демократе идемо и даље - ми знамо да није довољно само то што смо успоставили правне механизме, јер пракса показује да поједини закони, посебно у нашим условима изразито традиционалних, патријархалних друштвених односа и нејасно профилисаних основних друштвених вредности, знају да остану "мртво слово на папиру". Свесни смо да се законом загарантована права жртава породичног насиља у пракси не остварују или се остварују у стршашно отежаној процедури (често уз погрешно поступање свих надлежних у ланцу институција којима се жртва обраћа као што су полиција, здравствена служба, центар за социјални рад, тужилаштво и суд), знамо да породично насиље погубно утиче на развој личности деце у таквим породицама, знамо да окружење жртве, средина у којој живи и јавност уопште тај проблем још увек, по инерцији, сврстава у сферу приватног, тј. нечега у шта се не треба мешати, и знамо да, чак, жртва насиља која затражи заштиту од државе често наилази и на осуду.

Због тога се сви ми, а посебно жене ДС-а које смо и супруге, и мајке, а понеке од нас и баке, залажемо и, ево, и на овај начин - обраћајући се јавности - спроводимо једну организовану друштвену акцију ЈАВНЕ ОСУДЕ СВАКОГ НАСИЉА И ПОСЕБНО ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА, јер то јесте ДРУТВЕНИ ПРОБЛЕМ.

А за решавање свих друштвених проблема ДС је покретач и предводник: ми убрзавамо догађаје, предлажемо решења и преузимамо одговорност.

ЗА БОЉИ ЖИВОТ, ЗА ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА !

Крушевац 25. новембар 2006. године