Ведри дани под Јастрепцом
Мали Живковићи, умивени и дотерани, са радошћу су дочекали телевизијске екипе које су на Светски дан детета допратиле
представнике крушевачке Демократске странке са вредним поклонима. Виолета и Радиша са петоро синова и исто толико кћери,
оскудевају у много чему, али, када би поново бирали, кажу, ништа не би мењали за радост родитељства.
Слатина, живописно и врлетно село са тридесетак кућа, иза кога већ креће нетакнута природа Великог Јастрепца. На самом
његовом крају дом који као ретко који у Србији одзвања дечијом грајом - дом Живковића, Радише и Виолете и њихово
десеторо деце.
Најстарији, Милан има 20 година и већ је готово мајстор у зидарском послу, а намлађа, Јелена напунила је овог пролећа
две године. Ту негде између нашли су се Ненад, Миша, Дејан, Бојан, Слађана, Ивана, Марија и Сања. Можда ће бити још
које принове, каже тата Радиша, који признаје да често погреши имена а не успева да упамти ни све рођендане. Ипак,
радост бројне породице не би мењао ни за шта, а и послови брже иду када се удруже све вредне ручице.
А све је почело ”на први поглед” - пре двадесетак година, када је Радиша, који се, иначе бави сечом и продајом дрва
за огрев, допремајући јој дрва за зиму, први пут видео Виолету.
- Следећи пут је дошао да провери да ли ми треба још дрва, а трећи пут већ сам се обрела у Слатини - прича ова
хитра Крушевљанка која је, каже, рано остала без родитеља и сама. Рад око деце јој стога не пада тешко јер је
навикла да много ради, а и увек је желела велику породицу. А посла заиста има много. Шесторо ђака свакодневно Виолета
испраћа у школу у неколико километара удаљено Трмчаре. Зато је на ногама већ око пет сати. До краја дана, који
за Виолету стиже око поноћи, треба умесити и десет тепсија хлеба, скувати две велике шерпе варива, погледати и
стоку и живину и, наравно, помоћи око домаћих задатака. Срећом сада је, каже служи веш машина коју је око Васкрса
на дар добила од посланика Миодрага Ђидића. До тада је само на прање рубља које је у великим лонцима искувавала
на шпорету, проводила и по неколико сати дневно.
- Хвала вам што сте нас се опет сетили и донели нам поклоне, мада се ми трудимо да обезбедимо све што нам је
неопходно, не желећи да неко каже ”што сте рађали децу ако не можете да их издржавате” - захвалила се Виолета на даровима.
У лепо уређеном дворишту уз три мале куће, наслеђене од предака, ниче и четврта. Расте из разумевања и слоге бројних
укућана, потпомогнута даровима. У новој кући коју заједничким снагама зидају тата Радиша и два најстарија сина
(њима ће, по свему судећи нови дом бити и ”матурски рад” у савладавању зидарског заната), донацијом компаније
”Плима М” завршено је и купатило, а блокове је даровало предузеће Циглана.
- Намеравамо да кућу у пролеће завршимо, а онда ћемо кренути да реновирамо и остале које су градили мој прадеда,
деда и отац - каже Радиша, додајући да ће им требати доста простора када момци стигну за женидбу.
Недељник "Град" 24.11.2006. године