Конференција за медије 10. децембар 2007. године

Данас ћемо се подсетити како је текао развој савремених међународних правних норми и националног законодавства у области људских права и слобода.
Развој савремене међународне регулативе у овој области је интензивно почео после другог светског рата , односно 1945. године Повељом УН.
Три године касније Генерална скупштина УН усвојила је Универзалну декларацију о људским правима и слободама, 10.12.1948.године. Декларација је била одговор УН да се не могу неприметно и некажњено кршити људска права и слободе и то позивајући се често на ауторитет власти и закона. Што се нажаолост дешава и данас.
Дан када је усвојена Декларација је важан за међународну заједницу те се сваке године широм света обележава као Међународни дан људских права.
Декларација о људским правима и слободама је уствари каталог: политичких, економских, грађевинских, социјалних и културних права.
Декларација има 30 чланова који регулишу низ права и слобода од којих су нека као право на живот апсолутна и универзална. Човек их стиче рођењем и не могу се прописивати законима земаља. Ту су и слобода кретања, право на запослење, стицање држављанства, имовине, социјалне и здравствене заштите, слобода изражавања уверења и мирног удруживања и низ других права и слобода.
Декларација није имала обавезујући карактер већ карактер препоруке државама потписницима које мере и акције треба предузимати у циљу остваривања и заштите основних људских права.
Након Декларације 1966. у оквиру УН донете су 2 Пакта, која детаљније регулишу остваривања права у земљама потписницама (њих 130) и предвиђају међународни надзор.
Декларација о људским правима и два пакта чине целину и често се зову Повеља УН о људским правима.
Југославија је ратификовала Повељу 1971.године.
Са аспекта Европских земаља најважније је доношење: Европске конвенције о људским правима и основним слободама 1950. у оквиру Савете Европе. Ова Конвенција уводи систем надзора и заштите земљама потписницима у примени међународних стандарда у овој области.
Као резултат доношење ове Конвенције 1960.године је у Стразбуру формирана Европска Комисија за људска права и Европски суд за људска права.
Циљ свих ових међународних аката, као и низа других је пре свега тежња да људи буду упознати са правима која им припадају као и да су та права заштићена.
Сваки човек треба да зна да његово право не сме да угрожава права других људи.
Устав РС предвиђа поштовање и остваривање људских права и слобода, као и Закони који регулишу питања из ове области.
2002.године формиран је тим састављен од међународних и домаћих правника који је имао задатак да испита усклађеност домаћег законодавства самеђународним правним нормама и стандардима ЕУ у области људских права и слобода. Закључак је да је домаће законодавство у значајној мери усклађено са стандардима ЕУ али да је њихова примена у пракси недовољна.

У вези практичне примене прописа у нашој земљи говори податак да неколико хиљада захтева држављана РС чека на решење пред Европским судом у Стразбуру. Они нису могли да реше своје захтеве пред домаћим судским органима.
Препорука стручњака је да иако је дошло до извесног напретка задњих година, треба више радити на повећању активности судских и других институција.
ДС потпуно подржава поштовање основних људских права и слобода прокламованих међународним нормама и домаћим законодавствима.
ДС ће предузимати све мере у једнакој заштити људи без обзира на разлике: верске, језичке, полне...
ДС сматра да посебну пажњу треба обратити на заштиту права неких осетљивијих група: старих, инвалида, сиромашних, прогнаних, расељених, деце, жена и других.
Ја ћу се данас посебно осврнути на развој међународне правне регулативе и домаћег законодавства у области женских људских права. Женска људска права као посебно осетљива категорија регулисана је многим међународним правним актима као и националним уставима и законима.
Иако постоји овако широк корпус правних норми женама је врло често ускраћено остваривање права, многа су им недоступна, трпе разне облике насиља и дискриминације.
Међународна заједница регулише интензивније ову област почев од: Универзалне декларације о људским правима којом се забрањује дискриминација над женама, па преко низа Међународних конвенција као: Конвенција о политичким правима, Конвенција о једнаким накнадама за рад и друге.
Најважније у овој области је свакако Конвенција о забрани сваког облика дискриминације над женама од 1979.године у оквиру УН. даје препоруку државама потписницама о начину спровођења међународних норми и регулисања ових области.
У нашој земљи је последњих година дошло до извесног напретка у заштити женских људских права као посебно осетљиве области.
Устав РС регулише равноправност полова.
Кривични законик предвиђа санкционисање насиља у породици и силовања у браку.
Закон о раду забрањује дискриминацију у запошљавању и сексуално узнемиравање на послу. Изборни закон по први пут уводи квоту од 30% као обавезну за учешће жена на локалним и републичким изборима.
Доношење правних норми и усклађивање са стандардима међународне правне регулативе у овој области такође се одвије брже него практична примена истих. Институције државе: судство, полиција, тужилаштво, здравствене установе и други нису довољно активни чак су и недовољно заинтересовани за доследну заштиту женских људских права.
ДС предузима и залагаће се и у овој области за потпуну примену међународних правних норми и увођење стандарда ЕУ у области заштите женских људских права.

Права деце

Права деце обухваћена су Конвенцијом о дечјим правима.
Генерална скупштина УН усвојила је 20. новембра 1989. године Конвенцију о правима детета.
Као први међународни уговор који се бави правима деце, Конвенција је означила крај вишедеценијских напора невладиних организација, експерата за људска права и појединих влада држава.
Конвенцију је ратификовала 191 земља на свету-односно она је универзално прихваћена.

Наша држава је потписница конвенције.
По нашем Уставу сви међународни уговори које је наша земља потписала-саставни су део правног поредка земље.
Тако Конвенција као и сваки важећи закон постаје обавеза и морају је поштовати сви органи и институције који се баве децом, запослени у тим институцијама и родитељи.

У суштини Конвенција је врло важан уговор свих држава да приоритет за све владе буде брига и заштита сваког детета, односно сваке особе испод 18 година. Она је поставила нове међународне норме за понашање према деци.

Основна премиса Конвенције о правима детета јесте да се деца рађају са основним слободама и неотуђивим правима која има сваки човек.
Људи у свакој земљи, без обзира на културу и религију, треба да обезбеде сваком детету од укупно 2 милијарде деце на свету, да ужива право на опстанак, здравље, образовање, право на породицу, право на игру и културу, право на заштиту од експлоатације и злостављања сваке врсте, право да се саслуша и право да се дечје мишљење узме у обзир при решавању важних питања.

Здрав развој деце је од пресудног значаја за будућност сваког друштва.
Деца су много рањивија од одраслих у погледу услова у којима живе.
Деца немају економску моћ и њихов глас се често не чује.
Деца су посебно рањива у искоришћавању и злостављању.

Из свих ових разлога Конвенција о правима деце је неопходна.

Конвенција почива на четири принципа:

• Деца не смеју да трпе дискриминацију
• Деца имају право на опстанак и развој
• Оно што је у најбољем интересу детета треба да буде примарно у свим одлукама које се тичу деце
• Деци мора да се дозволи да учествују у стварима које утичу на њихов живот и мора им се дати слобода да изразе своје мишљење

Комитет УН за права детета (десет међународних експерата за права деце) надгледа како државе испуњавају своје обавезе из Конвенције.
Државе морају да подносе извештаје Комитету сваких 5 година.
УНИЦЕФ и друга невладина удружења подносе своја запажања.
Комитет се састаје три пута годишње у Женеви, а седнице су јавне.

Комитет своје препоруке представља јавности и владама.

У Србији има још доста посла да се уради око поштовања права детета.
Правила из Конвенције не поштују се у потпуности.
Мора се смањити злостављање деце.
Мора се побољшати економски положај породице који утиче на децу.
Мора се обезбедити већа заштита угрожених група деце.
Морају се активније заштитити деца са инвалидитетом и добити већу подршку.

Демократска странка ће учинити све да се права из Конвенције примењују и у пракси.

Крушевац 10. децембар 2007. године