Конференција за медије 4. децембар 2007. године

Поштована господо новинари,

данашња конференција за штампу посвећена је Светском дану инвалида који се обележава сваког трећег децембра.

Али пре тога, морам да Вам узмем неколико минута

• у име грађана који имају акутни проблем
• који о том проблему говоре већ месец дана
• а који немају начина да контактирају са властима у Општини.

Ради се о људима који живе у улици Чолак Антиној, а који сада у децембру месецу немају потребно грејање, иако га уредно плаћају.
Поново нас општина уверава да једно говори, а друго ради.
Грађани заслужују хитан одговор и решење овог проблема, и ми у њихово име апелујемо да Топлана и Општина нађу решење у наредним данима.
Наравно неопходно је питање да ли је у овој улици фирма Техноенергетика уводила грејање прошле године?

А сада ћу се вратили обележавању значајног датума - Светског дана инвалида.

Подсећам Вас да су УН најпре прогласиле 1981. годину за Интернационалну годину особа са инвалидитетом. Затим су период од 1983. до 1992. године прогласиле Декадом инвалида.
Након тога усвојена су врло важна "Стандардан правила за изједначавање могућности".
Овај документ потписала је и наша земља.
Најзад Европска унија донела је Стратегију за решавање проблема инвалида.

Сви ови докумети имају за циљ:

• да људи са инвалидитетом више учествују у друштвеном животу,
• да се више пажње обрати на њихове интересе и интересе њиховох породица,
• да се отклањају баријере у срединама у којима живе,
• да локална заједница и јавно мњење постану пријемчивији за потребе инвалида.

Шта у стварности имамо?

• недовољно укључивање инвалидних особа у друштвени живот,
• смањене могућности образовања,
• велики број инвалида је ван тржишта рада, незапослен,
• велики број инвалида икључен је из јавног живота збиг физичких баријера у окружењу,
• већина особа са инвалидитетом има економске проблеме.

Према УН 7-10% људи живи са неком врстом инвалидитета, а то је око 500 милиона људи на свету.
Око 80% тих особа живи у земљама у развоју.
Преваленца за ЕУ је 8-10%.
У нашој земљи је такође око 10%.
У нашој Општини има нешто више од 1000 особа са инвалидитетом.

Хоћу да нагласим да за разлику од већине наших суграђана, особама са инвалидитетом потребна је додатна подршка и помоћ.
Било да на инвалидност гледамо као на индивидуални медицински проблем или као на социјално дефинисан проблем - инвалидност подразумева ограничен капацитет особе за захтеве околине.
Дакле, особама са инвалидитетом није потребна сажаљивост већ конкретна подршка.

Треба им

• омогућити да што више буду самостални
• да раде
• потребна су им помагала
• потребне су им рампе да могу да уђу у школу, здравствену устану, библиотеку, позориште, бану, Општину, спортски клуб
• потребна им је финансијска подршка (87% инвалидних особа је незапослено, а од тога највише жена)
• потребни су им персонални асистенти.

Осврнућу се посебно на физичке баријере у окружењу.
Данас су особама са инвалидитетом у нашем граду недоступни јавни превоз, многе трговине, школа, биоскоп, позориште, библиотека, спортски клубови, Општина, пошта.
Физичке препреке онемогућавају их да учествују у друштвеном животу са капацитетом који имају.

У нашем граду учињен је велики корак напред када је 2001. године отворен дневни боравак "Дуга" за инвалидну децу, донаторским средствима.
Међутим, осим Дуге, нема других видљивих помака.
Мислим, пре свега, на отклањање физичких баријера.
Већ 3 године Општина није ни корак направила у том правцу.
Хоћу да кажем председнику Општине да су инвалидне особе толико слаби поједнинци да не могу да уђу практично ни у једну установу, а тиме не могу да оставрују своја права.
Општина игнорише овај проблем упркос захтевима и апелима инвалидних особа и удружења.

Оно што ће Демократска странка урадити након локалних избора - уколико јој грађани дају подршку - јесте што хитније уклањање физичких препрека и олакшавање комуникације инвалидним особама.

То је и став Председника Тадића, да је потребна много активнија подршка свим мањинским угроженим групама.

Крушевац 4. децембар 2007. године